Žička eparhija, Osam vekova svetosavskog kontinuiteta

Strana: 545
Povez: tvrdi sa omotom
Pismo: ćirilica
Format: 22 cm
Godina izdanja: 2016

U ovoj knjizi, Starac Emilijan tumači žitije Svetog Nila Kalabrijskog i kroz tumačenje žitija pruža životvorne pouke monasima, kojima je knjiga i namenjena.

Žitije prepodobnog Nila Kalabrijskog, nazvanog Novi, najverovatnije je napisao jedan od njemu bliskih učenika. I pored toga, biograf nam ne daje podatke o godini rođenja ni upokojenja Prepodobnoga, niti druge konkretne datume. Na osnovu mermerne ploče, koju je iguman manastira Kriptoferi, Nikolaj, ugradio u kapelu posvećenu ktitorima, zaključujemo da se prepodobni upokojio 1004. godine. Prepodobni je, dakle, živeo između 10. i 11. veka. Prema drugoj glavi njegovog Žitija, rodio se u Risijanu Kalabrijskom, gradu koji je Presveta Bogorodica osobito štitila. Bio je dar Božiji roditeljima, koji su ga zauzvrat sa radošću prineli da služi u hramu Presvete Bogorodice. Naš Svetitelj naziva se Novi u odnosu na prepodobnoga Nila iz 5. veka, ali drevan je jer postoje mnogi noviji svetitelji, čak i ovde, u Svetoj Gori. Svetitelj je živeo prirodno i jednostavno, kao i svi drugi ljudi, ali je istovremeno imao i sposobnost da sluša glas Božiji. U liku njegovom vidimo čoveka koji želi da živi podvižnički život.


Na prvoj stranici knjige izdvojili smo jednu misao: „Monah je najjači čovek na celom svetu. Sve može da učini pomerivši samo prst. I demoni ga se plaše i Svetitelji mu služe; sve je u njegovim rukama. Ali može da postane i jedno nemoćno, anemično stvorenje. Šteta je da budemo takvi!“

Strana: 504
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica
Format: 15,5 x 21 cm
Godina izdanja: 2017

Izdavač: Obraz svetački

Strana: 386 

Povez: tvrdi

Draga deco,

Zamislite da stojite ispred zlatnih dveri koje vode u jednu neobičnu riznicu. Neobičnu, jer ta je riznica puna, ali ne zlata i srebra, već vrlina — molitve, dobrote, poštovanja, ljubavi i strpljenja. I upravo je naša pravoslavna vera ta riznica, a knjiga koju držite u rukama je ključ kojim otključavate njena vrata. U ovim kratkim pričama vaši drugari kroz igru i časove veronauke steći će prva saznanja o Bogu, molitvi, ikonama, svetiteljima, vrlinskom životu. I to je neprocenjivo blago naše riznice. Kada naučimo kome se i kako molimo, kada naučimo da poštujemo, da volimo jedni druge, kada naučimo koliko je i zašto važno da dolazimo na Liturgiju, otvara nam se jedan novi, bolji svet… Zato vas molimo da, kad ove priče pročitate, nastavite da istražujete i sami. Videćete, jednoga dana će vam srce kazati da ste u riznici našli neprocenjivo blago — samoga Hrista, Boga koji nas voli. A, šta će dalje biti, otkrićete. Iznenađenje vas čeka! Potrudićemo se da svojim malim istraživačima pošaljemo nove ključeve, jer svaka riznica ima više prostorija. U tome će nam, kao i do sada, pomagati vaš drugar, malo stariji od vas, Miloje Radović, koji zna kako da naše ključeve prilagodi dečjem srcu. Ovde, u Žiči, mnogo je ljubavi za vas. Pozdravljamo vas i želimo vam uspešno i lagodno istraživanje! Kad god poželite, dođite nam…

Sestrinstvo Manastira Žiče

O. Aleksandar Šmeman se, bogoslovski hrabro i čestito, sa velikom crkveno-pastirskom ljubavlju, hvata u koštac sa svim gorućim pitanjima savremenog sveta: od pitanja samoizolovanosti i pasivizovanosti Hrišćana usred mora posthrišćanske svakodnevnice, preko pitanja istorijskih promašaja, grehova i zabluda pravoslavnog istorijskog sveta i civilizacije, pitanja nespojivosti hrišćanske bogočovečanske antropologije sa antropologijom ateističkog humanizma, pitanja bogoslovske kritike sekularnog idopoklonstva Kulturi kao psevdoreligijskoj zameni za izgubljenu veru i Crkvu, sve do pitanja neophodnosti nove sveočanske misije Pravoslavne Crkve u savremenom svetu.

On se, u svojoj bogoslovskoj kritici, nijednog trenutka ne uznosi nad „posthrišćanskim svetom“, već, naprotiv, sastradavajući sa njim, jer je to svet našeg istorijskog življenja, pokušava da odgonetne i dubinski rastumači njegovu tajnu u svetlu Jevanđelja i Predanja Crkve, u svetlu Hrišćanstva kao novog načina života – života u Hristu, nebeskog življenja koje je ušlo, i svagda iznova ulazi, u istorijski život (Diognetu, I, 1), da ga isceli, obnovi i prosvetli, da ga zakvasi kvascem Carstva Božijeg, kvascem života nestvorenog i večnog.

(odlomak iz knjige)