Evanđelski osnov i dogmatski smisao pravoslavnog monaštva

Ovaj flajer na 8 strana sadrži kratak istorijat slavljenja slave u Srbiji i žitije Svetog Vasilija Ostroškog.

"Dete moje..."

Koji naslov bi više priličio ovoj knjizi, ispunjenoj rečima očinske ljubavi? Koji drugi naslov bolje opisao tugu, muku i brigu jednog mitropolita za hiljade mladih koje je upoznao? Koji drugi bi mogao lakše dopreti do tebe, dragi čitaoče, da odagna svaku sumnju da se blaženopočivši mitropolit Sisanije i Sijatiste Pavle obraća tebi lično, bio ti mlad čovek koji traži svoj put, ili roditelj koji s ljubavlju odgaja svoje dete?


Njegovo očinsko "Dete moje" nedostaje više nego ikada.

Knjiga od ljubavi miluje, ohrabruje i leči dušu. Povećava svesnost, vraća mir i donosi utehu, inspiriše i meša motivaciju, produbljuje kvalitet života, edukuje o najznačajnijim životnim temamama, približava neiskazivu lepotu Pravoslavlja svakodnevnom životu, osposobljavajući dušu čitaoca da se ostvari u ljubavi i radu, što su dva stuba mentalnog zdravlja.

Otac Pavle bi počinjao da nam govori, da odgovara na jedno pitanje o ljubavi, o molitvi, o usamljenosti, o ljudskim strastima, o odnosu roditelja i dece. I često bi započinjao odgovor slatkim rečima, slatkim koliko ih samo istinski otac može izgovoriti: "Čuj, dobro dete moje!" Godinama sam skupljao materijal sa njegovim rečima, materijal zabeležen na kasetama, u beleškama, ali najviše u srcima onih koji su ga voleli.

Nije više među nama, ali njegove reči ublažavaju rastanak! Nije više među nama, ali njegov glas lebdi u vazduhu i potvrđuje da ljubav pobeđuje smrt! Nije više među nama, ali još uvek čujemo kako nam govori: "Imao sam još toga da ti kažem!"

Ako otvoriš stranice ove knjige, njegove reči će se kosnuti i tvog srca. I videćeš oca Pavla živog pred sobom, kako te gleda i pogledom govori da smrt ne postoji.

Govori, starče! Slušamo te!

Novo izdanje manastira Žiče naslovljeno kao „Ljubite neprijatelje svoje“ sadrži tumačenja Jevanđelja o ljubavi prema neprijateljima, o talantima i o veri i istrajnosti žene Hananejke, koja su preuzeta iz Omilija svetog vladike Nikolaja Ohridskog i Žičkog.

Najdublje čovekovo naznačenje se neprestano neguje u svetoj Liturgiji, jer je, shodno rečima sv. Irineja Lionskog, "naša vera saglasna s Evharistijom, a Evharistija potvrđuje našu veru". Zbog toga, niko ne bi smeo da poklekne u borbi za spasenje, tako da svaki vernik treba svoje mesto u Crkvi da opravda, kako smirenjem pred velikom tajnom pobožnosti, tako i bespoštednom borbom za čistotu vere i Predanja. Neophodno je uvek i iznova potvrđivati veru Otaca pred licem Spasitelja Hrista, s obzirom na to da se pitanja vere tiču, ne nekog sporednog životnog koloseka, nego puta koji vodi u večni život. Davno je rečeno: "Nije se igrati sa večnošću".

Izdavač: Hrišćanska misao, Biblioteka Svečanik

              Beograd-Minhen 2020.

Strana: 252