Evanđelski osnov i dogmatski smisao pravoslavnog monaštva

U ovoj sistematski pisanoj studiji, izuzetno dokumentovanoj iz Svetih Jevanđelja i Apostolskih Poslanica, kao i iz dela Svetih Podvižnika i Otaca Crkve od ranih vekova njene istorije, pa sve do vremena Sv. Nikolaja i Sv. Justina, vidi se da je Otac Mihailo već tada bio iskusan monah, bogoslovski i literarno obdaren pisac, dobro upućen i u bogatu monašku literaturu, naročito grčku i rusku.

Otac Mihailo je bio Žički monah kod Svetog Vladike Nikolaja, i njegov duhovni sin. O odnosima sa Avom Justinom, zaključujemo iz knjige, da je mladi monah Mihailo bio jedan od najboljih učenika Oca Justina, čije radove često i navodi u ovoj studiji, a takođe i široko koristi njegovu bogoslovsku terminologiju i monaško–žitijni rečnik.Idući tim putem, otac Mihailo je vrlo često sledio i Oca Justina, i njegov jezik i stil, koji je i kod Ave Justina jezik i stil Sv. Apostola Pavla i Svetog Zlatousta, naravno i Svetih Otaca: Atanasija Velikog, Grigorija Bogoslova, Vasilija Velikog, Grigorija Niskog i Makarija Egipatskog, Svetih Maksima Ispovednika, Teodora Studita i Simeona Novog Bogoslova, a zatim je sledio i potonje grčke i ruske Podvižnike kasnijih vekova. Zato mu je i stil i rečnik toliko hristološki i hristocentričan, te ova studija zaista predstavlja veliki doprinos istoriji i teologiji Pravoslavnog Monaštva.