О савршенству хришћанства и несавршенству хришћана, Николај Берђајев

Година: 2009.
Број страна: 272
Повез: тврди

1. Први том обухвата две групе текстова: једну сачињавају најстарији сачувани пореци, односно устави светих литургија грчког и словенског говорног подручја од VIII до XVI столећа (њих 20 на броју).

2. Други том садржи Литургију Св. Апостола Јакова Брата Господњег по телу, Првог Епископа Јерусалимског, која се у Православној Цркви служи до данас непрекидно. Даље у књизи су Литургија Св. Василија и Литургија Св. Златоуста из најстаријег сачуваног словенског Служебника, познатог руско-словенског Служебника Варлаама Хутинског, с краја 12. век.

3. На почетку трећег тома се налази превод Литургије Св. Апостола Марка, древне Литургије Апостолске Александријске Цркве, онако како је она дошла до нас.

4. У четвртом тому износе се истине и тајне и пракса Свештенослужења и Причешћа ове највеће небоземне Богочовечанске Тајне Христове – Божанске Евхаристије – Литургије

Aутор: Архимандрит Емилијан
Превод са грчког: Маја Рашовић
Штампа: тврд повез, формат Б8

Страна: 375

Књига Слово о трезвеноумљу – Тумачење Светог Исихија садржи тумачења Слова о трезвеноумљу Светог Исихија која је оставио Старац Емилијан, а настала је на основу његових усмених поука које је изговорио у Свештеноблаговештењској обитељи Ормилији и у Свештеном манастиру Симонопетри у периоду 1986-1987. године.

Ова сликовница прати догодовштине једног Снешка који се из дворишта сеоске куће одметнуо у шуму и тамо упознао шумске житеље и освојио их својом необичном добротом која је наставила да зрачи и након његовог одласка са земље.


 

Књига Митрополита Антонија Блума „Како се суочити са болешћу“ представља друго, допуњено издање књиге „Живот. Болест. Смрт.“ која је објављена у издању Манастира Жиче 2016. године. 

Митрополит Антоније, по професији лекар и теолог, своје богато животно, лекарско и пастирско искуство износи непосредно и искрено, говорећи без околишања о најважнијим и најболнијим питањима која муче човека: како се носити са болом, физичким и душевним, сопственим и оним који мучи онога кога волимо, како осмислити страдање и преобразити га у позитивно животно искуство. Снажна, бритка и отрежњујућа, а уједно очински блага и јеванђелски радосна, реч митрополита Антонија саветује, храбри, али и опомиње да преиспитамо свој однос према животу, а нарочито према ближњима. Позива нас да са хришћанском одговорношћу узмемо на плећа бреме блиске нам особе суочене са болешћу и близином смрти