Отац Павле би почињао да нам говори, да одговара на једно питање о љубави, о молитви, о усамљености, о људским страстима, о односу родитеља и деце. И често би започињао одговор слатким речима, слатким колико их само истински отац може изговорити: "Чуј, добро дете моје!"

Кроз послушност Богу човек остварује слободу. сви ми знамо да се налазимо у ропству, да смо зависни од нечега, а они који кажу да су слободни, у ствари су робови. 

Желите ли да то размотримо на неком једноставнијем примеру? Колико је слободан човек који нема снаге да остави цигарете? Колико је слободан онај који зна да га коцка уништава, а ипак прокоцка све што има, јер нема снаге и слободе да одсече ту страст? Колико пута у сопственим домовима видимо како егоизам и нервоза праве хаос и повређују опне које наводно волимо? Колико пута отворимо уста и вређамо људе око себе, иако знамо да грешимо?

() ... Учинили смо светост романтичном утопијом, а светитеља неком врстом ванземаљца коме не приличини да купује, ни да вози аутомобил. А знаш ли шта је најопсаније у томе? ...