Otac Pavle bi počinjao da nam govori, da odgovara na jedno pitanje o ljubavi, o molitvi, o usamljenosti, o ljudskim strastima, o odnosu roditelja i dece. I često bi započinjao odgovor slatkim rečima, slatkim koliko ih samo istinski otac može izgovoriti: "Čuj, dobro dete moje!"

Kroz poslušnost Bogu čovek ostvaruje slobodu. svi mi znamo da se nalazimo u ropstvu, da smo zavisni od nečega, a oni koji kažu da su slobodni, u stvari su robovi. 

Želite li da to razmotrimo na nekom jednostavnijem primeru? Koliko je slobodan čovek koji nema snage da ostavi cigarete? Koliko je slobodan onaj koji zna da ga kocka uništava, a ipak prokocka sve što ima, jer nema snage i slobode da odseče tu strast? Koliko puta u sopstvenim domovima vidimo kako egoizam i nervoza prave haos i povređuju opne koje navodno volimo? Koliko puta otvorimo usta i vređamo ljude oko sebe, iako znamo da grešimo?

() ... Učinili smo svetost romantičnom utopijom, a svetitelja nekom vrstom vanzemaljca kome ne priličini da kupuje, ni da vozi automobil. A znaš li šta je najopsanije u tome? ...