Podvižnička slova, Sveti Isak Sirijski

Novo izdanje manastira Žiče naslovljeno kao „Ljubite neprijatelje svoje“ sadrži tumačenja Jevanđelja o ljubavi prema neprijateljima, o talantima i o veri i istrajnosti žene Hananejke, koja su preuzeta iz Omilija svetog vladike Nikolaja Ohridskog i Žičkog.

Autor: Arhimandrit Rafail Karelin
Prevod sa ruskog: Manastir Žiča
Strana: 203 str
Godina: 2018.

Ovo su priče iz svakodnevnice koje nam pomažu da shvatimo da ni čaša vode, data u ime Hristovo, nikome od nas neće propasti.

Ova knjiga je zbornik tekstova raspoređenih za čitanje tokom cele godine.Tekstovi su namenjeni deci školskog uzrasta koja uveliko sama čitajuo. Svaka priča koja je ušla u ovaj zbornik nosi jevanđelsku poruku, iako mnoge, naizgled, nemaju direktne veze sa Jevanđeljem. Tekstovi nas, takođe, upoznaju sa bogosluženjem Crkve i podstiču da se, učestvujući u njima, susretnemo sa samim Bogom.

Broj strana: 390

Format: 23,5x16,5 cm

Izdavač: biblioteka „Očev dom“

Godina izdanja: 2021

Strana: 375

Povez: tvrdi

Pouke Svetog Pajsija Svetogorca za svaki dan u godini.
 

Trojica Andreja Rubljova – G. I. Vzdoriov, 247 str.

Potresno svedočanstvo o hrabrim i odvažnim kćerima Srbija koje su branile obraz i čast svog naroda u Prvom svetskom ratu, o kojima je svetska štampa pisala sa divljenjem, a čuveni francuski generali, poput Franše D’Eperea, u njima videli veliku uzdanicu za odbranu od neprijatelja. Svetska štampa donosila je njihove slike na svojim naslovnim stranama i sa divljenjem izveštavala o junačkim podvizima velike Milunke Savić, srpske Jovanke Orleanke, i Sofije Jovanović, čuvene braniteljke Beograda.Antonije Đurić pripoveda nam o podvizima i junaštvu odvažne Vasilije Vukotić, ćerke serdar Janka Vukotića, Nataliji Bjelajac, hrabroj Slovenki koja je napustila rodni Maribor i pošla da brani srpsku zemlju. Tu su i priče o Marici Savić, Milosavi Perunović, Lenki Rabasović i mnogim drugim heroinama koje su preživele sve strahote Albanije i hrabro zakoračile na Solunski front, kako bi učestvovale u oslobađanju svoje voljene otadžbine….

Ja sam ih gledao i na ratištu, s puškom i bombom u ruci, i u bolnicama, u kojima su na materinske i sestrinske grudi privijale ranjene junake, i u povlačenju kroz neprohodne albanske gudure, gde se na nemoćne i slomljene bolom pucalo u leđa iz zaseda, i u kojima semasovno umiralo od gladi i zime… Gledao ih i divio im se! Ni straha, ni kolebanja, ni suza, ni uzdaha! Nije bilo žrtve koju one ne bi mogle da podnesu za svoju otadžbinu. To su odvažne kćeri Srbije, majke i sestre junaka sa Cera i Kolubare, mojih ratnih drugova, kojima je otadžbina bila preča od života i koje su, birajući između poniženja i smrti – izabrale smrt…
   - Anri Barbi, francuski književnik