Podvižnička slova, Sveti Isak Sirijski

Ovo su priče iz svakodnevnice koje nam pomažu da shvatimo da ni čaša vode, data u ime Hristovo, nikome od nas neće propasti.

Izdavač: Beseda
Strana: 520
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica
Format: 14 x 21 cm
Godina izdanja: 2014

Oni koji su živeli sa starcem Emilijanom u vreme kada se njegovo bratstvo nakon odlaska sa Meteora preselilo u manastir Simonopetru, sačuvali su u srcima sećanja na razgovore u kojima je starac izlagao svoje pouke duhovnim čedima.

Starac je često bez ikakve pripreme govorio o svojim omiljenim temama ili o onome što se odnosilo na svakodnevni život u manastiru. Ali, naročito je voleo da tumači žitije nekog svetitelja, na primer prepodobnog Nila Kalabrijskog, ili neko svetootačko štivo.
Tako je jednom počeo da tumači podvižničke pouke ave Isaije. Bio je to odličan izbor jer taj tekst veoma dobro izlaže učenje prvih egipatskih monaha četvrtog i petog veka.

Svojim tumačenjem on veoma precizno izražava duhovno predanje Crkve. Kao i svi veliki savremeni svetogorski duhovnici, starac Emilijan nije izlagao ništa svoje. Ništa nije dodavao, nije unosio nikakve novine. On je jedino prenosio ono nasleđe koje je došlo do nas od prvih vekova monaštva, ali je u njegovim ustima to učenje zadobijalo potpuno novi život i izuzetnu aktuelnost. To nije bilo naprosto prepričavanje, već izraz onoga što je sam starac Emilijan, vođen Duhom Svetim, iskusio. Kako je Duh Koji ga je vodio isti Onaj Koji je u davnini nadahnjivao avu Isaiju i sve drevne oce, između starčevih reči i drevnih tekstova vlada potpuno saglasje, zadivljujuća harmonija.

Čitaocima ove knjige želimo da osete kako se živa reč starca Emilijana sa tih stranica izliva u njihova srca, čas kao sladosna rosa koja osvežava mirom i radošću Svetog Duha, čas kao varnica koja rasplamsava usrđe i žarku želju da služimo našem voljenom Gospodu.

Putevi pravoslavnog bogoslovlja u 20.veku neraskidivo su vezani za imena protejereja Georgija Vasiljeviča Forovskog (1893-1979) i protojereja Aleksandra Dimitrijeviča Šmemana (1921-1983).Florovski je, pre svega, bio poznat kao rodonačelnik neopatrističkog pravca u pravoslavnom bogoslovlju, dok se za Šmemana vezuje liturgijsko obnavljanje pravoslavnog crkvenog života u SAD i drugim zemljama. Ova knjiga otvara novu stranicu njihove stvaralačke biografije u periodu 1947. do 1955.godine, kada su im se putevi ukrstili.

1. Prvi tom obuhvata dve grupe tekstova: jednu sačinjavaju najstariji sačuvani poreci, odnosno ustavi svetih liturgija grčkog i slovenskog govornog područja od VIII do XVI stoleća (njih 20 na broju).

2. Drugi tom sadrži Liturgiju Sv. Apostola Jakova Brata Gospodnjeg po telu, Prvog Episkopa Jerusalimskog, koja se u Pravoslavnoj Crkvi služi do danas neprekidno. Dalje u knjizi su Liturgija Sv. Vasilija i Liturgija Sv. Zlatousta iz najstarijeg sačuvanog slovenskog Služebnika, poznatog rusko-slovenskog Služebnika Varlaama Hutinskog, s kraja 12. vek.

3. Na početku trećeg toma se nalazi prevod Liturgije Sv. Apostola Marka, drevne Liturgije Apostolske Aleksandrijske Crkve, onako kako je ona došla do nas.

4. U četvrtom tomu iznose se istine i tajne i praksa Sveštenosluženja i Pričešća ove najveće nebozemne Bogočovečanske Tajne Hristove – Božanske Evharistije – Liturgije