Pitanja i odgovori o životu hrišćanina u savremenom svetu, Rafail Karelin

Autor: Arhimandrit Emilijan
Prevod sa grčkog: Maja Rašović
Štampa: tvrd povez, format B8
Strana: 375

Strana: 400
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica
Format: 15,5 x 21 cm
Godina izdanja: 2010

Sadržaj ove knjige čini osam zasebnih poglavlja, i to: Čovek-svet-Crkva u Liturgiji, Liturgija kao Domostroj Božji, Liturgija – Tajna Carstva Božijeg, Liturgija – Mali Vhod i Trisveta pesma, Liturgija Velikog Ulaska, O Anafori – Kanonu Evharistije, O Anafori – Epikleza i Liturgija – Pričešće. Još u ovoj knjizi postoji Dodatak: Evharistijska Eklisiologija.

Draga deco,

Zamislite da stojite ispred zlatnih dveri koje vode u jednu neobičnu riznicu. Neobičnu, jer ta je riznica puna, ali ne zlata i srebra, već vrlina — molitve, dobrote, poštovanja, ljubavi i strpljenja. I upravo je naša pravoslavna vera ta riznica, a knjiga koju držite u rukama je ključ kojim otključavate njena vrata. U ovim kratkim pričama vaši drugari kroz igru i časove veronauke steći će prva saznanja o Bogu, molitvi, ikonama, svetiteljima, vrlinskom životu. I to je neprocenjivo blago naše riznice. Kada naučimo kome se i kako molimo, kada naučimo da poštujemo, da volimo jedni druge, kada naučimo koliko je i zašto važno da dolazimo na Liturgiju, otvara nam se jedan novi, bolji svet… Zato vas molimo da, kad ove priče pročitate, nastavite da istražujete i sami. Videćete, jednoga dana će vam srce kazati da ste u riznici našli neprocenjivo blago — samoga Hrista, Boga koji nas voli. A, šta će dalje biti, otkrićete. Iznenađenje vas čeka! Potrudićemo se da svojim malim istraživačima pošaljemo nove ključeve, jer svaka riznica ima više prostorija. U tome će nam, kao i do sada, pomagati vaš drugar, malo stariji od vas, Miloje Radović, koji zna kako da naše ključeve prilagodi dečjem srcu. Ovde, u Žiči, mnogo je ljubavi za vas. Pozdravljamo vas i želimo vam uspešno i lagodno istraživanje! Kad god poželite, dođite nam…

Sestrinstvo Manastira Žiče

Ovaj flajer na 8 strana sadrži kratak istorijat slavljenja slave u Srbiji i žitije Svetog Dimitrija.

U ovoj knjizi, Starac Emilijan tumači žitije Svetog Nila Kalabrijskog i kroz tumačenje žitija pruža životvorne pouke monasima, kojima je knjiga i namenjena.

Žitije prepodobnog Nila Kalabrijskog, nazvanog Novi, najverovatnije je napisao jedan od njemu bliskih učenika. I pored toga, biograf nam ne daje podatke o godini rođenja ni upokojenja Prepodobnoga, niti druge konkretne datume. Na osnovu mermerne ploče, koju je iguman manastira Kriptoferi, Nikolaj, ugradio u kapelu posvećenu ktitorima, zaključujemo da se prepodobni upokojio 1004. godine. Prepodobni je, dakle, živeo između 10. i 11. veka. Prema drugoj glavi njegovog Žitija, rodio se u Risijanu Kalabrijskom, gradu koji je Presveta Bogorodica osobito štitila. Bio je dar Božiji roditeljima, koji su ga zauzvrat sa radošću prineli da služi u hramu Presvete Bogorodice. Naš Svetitelj naziva se Novi u odnosu na prepodobnoga Nila iz 5. veka, ali drevan je jer postoje mnogi noviji svetitelji, čak i ovde, u Svetoj Gori. Svetitelj je živeo prirodno i jednostavno, kao i svi drugi ljudi, ali je istovremeno imao i sposobnost da sluša glas Božiji. U liku njegovom vidimo čoveka koji želi da živi podvižnički život.


Na prvoj stranici knjige izdvojili smo jednu misao: „Monah je najjači čovek na celom svetu. Sve može da učini pomerivši samo prst. I demoni ga se plaše i Svetitelji mu služe; sve je u njegovim rukama. Ali može da postane i jedno nemoćno, anemično stvorenje. Šteta je da budemo takvi!“

Izdavač: Hričćanska misao

              Beograd 2021. 

Strana: 444

Blažena starica Makrina (u svijetu Marija Vasopulu), igumanija manastira Panagije Odigitrije blizu grada Volosa, duhovno je čedo starca Josifa Isihaste (+1959) i starca Jefrema Filotejskog (Arizonskog). Starica je više od trideset godina – od 1963. do 1995. rukovodila manastirom koji je osnovan po blagoslovu velikog starca Josifa Isihaste. Zadobila je mnogobrojne duhovne darove i udostojila se visokih duhovnih stanja.

Starica Makrina se upokojila u Nedelju svih Svetih, 22. maja /4. juna 1995. Nekoliko dana pred smrt stalno je viđala Bogorodicu u svojoj keliji. Iz njenog manastira izašle su monahinje koje su preporodile nekoliko grčkih manastira, a sestre iz tih obitelji poslate su u Ameriku. Starac Jefrem je sve vrijeme težio da naseli svoje manastire sestrama iz Portarije, jer su te monahinje prošle jedinstvenu duhovnu školu i bile su veoma duhovno iskusne. Danas u Grčkoj arhiepiskopiji Severne Amerike već ima 11 ženskih manastira i svaki od njih vodi poreklo od starca Josifa Isihaste.