Улогуј се
Издавач: библиотека „Образ светачки“
Година издања: 2021
Страна: 234
Повез: меки
1. Покајанија отверзи ми двери: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, гласови осми и шести
2. Да исправитсја: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас шести
3. Ниње сили: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас пети
4. Алилуја: Се жених: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас осми
5. Чертог твој: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас трећи
6. Грјадиј Господ к вољној страсти: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас први
7. Статија перваја, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас пети
8. Статија втораја, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас пети
9. Статија третија, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас трећи
10. Да молчит: / мелос Јакова Протопсалта, препев Николаја Триандафилова, глас пети
11. Воскресни Боже: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас седми
Митрополит Нектарије Антонопулос сусрео се са Светом Гором још као дете, када су монаси манастира Ксиропотама донели у Атину честицу Часног и Животоворног крста Господњег, и када је цела његова породица пошла да му се поклони.
Деценијама је ишао у Градину Мајке Божје, сретао дивне старце и учитеље, и писао дневнике.
У њима се чувају оригинални записи о сусретима и разговорима са светогорским оцима, са свим њиховим ширинама и дубинама, али у пуној њиховој људскости, која није безгрешност, него смерност и свест о сопственој ограничености пред Безмерним.
Велики део књиге посвећен је старцима Јефрему Катунакијсом, ученику оца Јосифа Исихасте и Пајсију Светогорцу.
Страна: 510
Страна у боји: 40
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2011
Понекад се православни хришћанин упита – да ли смо ми уопште заслужили Свету Гору?
Јер, у свету који тоне у бесмисао она преко хиљаду година обасјава све четири стране нашег постојања вером, надом и љубављу које не пролазе.
И стално долазе међу нас њени нови светилници, попут отаца описаних у овој књизи.
Ова сликовница прати догодовштине једног Снешка који се из дворишта сеоске куће одметнуо у шуму и тамо упознао шумске житеље и освојио их својом необичном добротом која је наставила да зрачи и након његовог одласка са земље.
Ово су приче из свакодневнице које нам помажу да схватимо да ни чаша воде, дата у име Христово, никоме од нас неће пропасти.