Страсти и врлине, Старац Пајсије Светогорац

1. Први том обухвата две групе текстова: једну сачињавају најстарији сачувани пореци, односно устави светих литургија грчког и словенског говорног подручја од VIII до XVI столећа (њих 20 на броју).

2. Други том садржи Литургију Св. Апостола Јакова Брата Господњег по телу, Првог Епископа Јерусалимског, која се у Православној Цркви служи до данас непрекидно. Даље у књизи су Литургија Св. Василија и Литургија Св. Златоуста из најстаријег сачуваног словенског Служебника, познатог руско-словенског Служебника Варлаама Хутинског, с краја 12. век.

3. На почетку трећег тома се налази превод Литургије Св. Апостола Марка, древне Литургије Апостолске Александријске Цркве, онако како је она дошла до нас.

4. У четвртом тому износе се истине и тајне и пракса Свештенослужења и Причешћа ове највеће небоземне Богочовечанске Тајне Христове – Божанске Евхаристије – Литургије

У овој књизи, Старац Емилијан тумачи житије Светог Нила Калабријског и кроз тумачење житија пружа животворне поуке монасима, којима је књига и намењена.

Житије преподобног Нила Калабријског, названог Нови, највероватније је написао један од њему блиских ученика. И поред тога, биограф нам не даје податке о години рођења ни упокојења Преподобнога, нити друге конкретне датуме. На основу мермерне плоче, коју је игуман манастира Криптофери, Николај, уградио у капелу посвећену ктиторима, закључујемо да се преподобни упокојио 1004. године. Преподобни је, дакле, живео између 10. и 11. века. Према другој глави његовог Житија, родио се у Рисијану Калабријском, граду који је Пресвета Богородица особито штитила. Био је дар Божији родитељима, који су га заузврат са радошћу принели да служи у храму Пресвете Богородице. Наш Светитељ назива се Нови у односу на преподобнога Нила из 5. века, али древан је јер постоје многи новији светитељи, чак и овде, у Светој Гори. Светитељ је живео природно и једноставно, као и сви други људи, али је истовремено имао и способност да слуша глас Божији. У лику његовом видимо човека који жели да живи подвижнички живот. 

На првој страници књиге издвојили смо једну мисао: „Монах је најјачи човек на целом свету. Све може да учини померивши само прст. И демони га се плаше и Светитељи му служе; све је у његовим рукама. Али може да постане и једно немоћно, анемично створење. Штета је да будемо такви!“

Превод са грчког: Марина Вељковић

Година: 2012.

Страна: 254

Курс патрологије, књига 2 – А. И. Сидоров, 255 стр.

Наставак књиге Необичне пустоловине малог Јежа“ на чијем смо крају оставили Јежића и Мишицу испред трема сеоске куће у којој су девојчице Ксенија и Љубица провеле летњи распуст. Након растанка са својим драгим пријатељем, старцем Светогорцем, и након повратка Ксеније и Љубице кући, у велики град, Јежић је са својом мамом Јежицом почео да се припрема за зиму. У свом ушушканом, топлом дому провео је зиму, спавајући чврстим и безбрижним сном.

Када је у пролеће природа почела да се буди из зимског сна, са првим зеленим лишћем на гранама и са првим травкама које су почеле  да се помаљају из земље, пробудио се и наш мали пријатељ и кренуо у нове пустоловине.

У овој књизи пратимо његов поновни сусрет са Ксенијом и Љубицом и старим пријатељима: Мишицом, Совом, Враном и многим, многим другим житељима оближње шуме, и њихове догодовштине током једног дугог, радосног лета.