Sveti Amvrosije Mediolanski: Marana Ta: amvrosijanske molitve

Ovo je knjiga o ljudima dostojnim patnje, koja im je, posle svega, podarila ono najčudesnije - susret sa Hristom, Sinom Čovečijim, Bogom koji razume bol, Bogom koga je bolelo dok je bio sa nama na zemlji i Koji zna kako da leči i teši.

Knjiga Slovo o trezvenoumlju – Tumačenje Svetog Isihija sadrži tumačenja Slova o trezvenoumlju Svetog Isihija koja je ostavio Starac Emilijan, a nastala je na osnovu njegovih usmenih pouka koje je izgovorio u Sveštenoblagoveštenjskoj obitelji Ormiliji i u Sveštenom manastiru Simonopetri u periodu 1986-1987. godine.

Izdavač: Beseda
Strana: 554
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica
Format: 13 x 20 cm
Godina izdanja: 2012

Izdavač: Obraz svetački

Godina izdanja: 2022

Strana: 367

Povez: meki

Izdavač: Beseda, Novi Sad
Godina izdanja: 2014
Strana: 68
Povez: meki (sa ilustracijama u boji)
Pismo: ćirilica
Format: 24 cm

Strana: 380 

Povez: tvrdi

Pismo: ćirilica

Format: 12,5 x 18,5 cm

Godina izdanja: 2021

Blažena starica Makrina (u svijetu Marija Vasopulu), igumanija manastira Panagije Odigitrije blizu grada Volosa, duhovno je čedo starca Josifa Isihaste (+1959) i starca Jefrema Filotejskog (Arizonskog). Starica je više od trideset godina – od 1963. do 1995. rukovodila manastirom koji je osnovan po blagoslovu velikog starca Josifa Isihaste. Zadobila je mnogobrojne duhovne darove i udostojila se visokih duhovnih stanja.

Starica Makrina se upokojila u Nedelju svih Svetih, 22. maja /4. juna 1995. Nekoliko dana pred smrt stalno je viđala Bogorodicu u svojoj keliji. Iz njenog manastira izašle su monahinje koje su preporodile nekoliko grčkih manastira, a sestre iz tih obitelji poslate su u Ameriku. Starac Jefrem je sve vrijeme težio da naseli svoje manastire sestrama iz Portarije, jer su te monahinje prošle jedinstvenu duhovnu školu i bile su veoma duhovno iskusne. Danas u Grčkoj arhiepiskopiji Severne Amerike već ima 11 ženskih manastira i svaki od njih vodi poreklo od starca Josifa Isihaste.

Putevi pravoslavnog bogoslovlja u 20.veku neraskidivo su vezani za imena protejereja Georgija Vasiljeviča Forovskog (1893-1979) i protojereja Aleksandra Dimitrijeviča Šmemana (1921-1983).Florovski je, pre svega, bio poznat kao rodonačelnik neopatrističkog pravca u pravoslavnom bogoslovlju, dok se za Šmemana vezuje liturgijsko obnavljanje pravoslavnog crkvenog života u SAD i drugim zemljama. Ova knjiga otvara novu stranicu njihove stvaralačke biografije u periodu 1947. do 1955.godine, kada su im se putevi ukrstili.