Crtež u pesku: Povest o ranohrišćanskim mučenicima

Blažena starica Makrina (u svijetu Marija Vasopulu), igumanija manastira Panagije Odigitrije blizu grada Volosa, duhovno je čedo starca Josifa Isihaste (+1959) i starca Jefrema Filotejskog (Arizonskog). Starica je više od trideset godina – od 1963. do 1995. rukovodila manastirom koji je osnovan po blagoslovu velikog starca Josifa Isihaste. Zadobila je mnogobrojne duhovne darove i udostojila se visokih duhovnih stanja.

Starica Makrina se upokojila u Nedelju svih Svetih, 22. maja /4. juna 1995. Nekoliko dana pred smrt stalno je viđala Bogorodicu u svojoj keliji. Iz njenog manastira izašle su monahinje koje su preporodile nekoliko grčkih manastira, a sestre iz tih obitelji poslate su u Ameriku. Starac Jefrem je sve vrijeme težio da naseli svoje manastire sestrama iz Portarije, jer su te monahinje prošle jedinstvenu duhovnu školu i bile su veoma duhovno iskusne. Danas u Grčkoj arhiepiskopiji Severne Amerike već ima 11 ženskih manastira i svaki od njih vodi poreklo od starca Josifa Isihaste.

Strana: 488
Pismo: ćirilica
Format: 15 x 21 cm
Godina izdanja: 2013

Literarno i likovno osavremenjena starozavetna povest o proroku Joni.

Ovo je knjiga o ljudima dostojnim patnje, koja im je, posle svega, podarila ono najčudesnije - susret sa Hristom, Sinom Čovečijim, Bogom koji razume bol, Bogom koga je bolelo dok je bio sa nama na zemlji i Koji zna kako da leči i teši.

Strana: 600
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica
Format: 15 x 21 cm
Godina izdanja: 2013

Novo izdanje manastira Žiče naslovljeno kao „Ljubite neprijatelje svoje“ sadrži tumačenja Jevanđelja o ljubavi prema neprijateljima, o talantima i o veri i istrajnosti žene Hananejke, koja su preuzeta iz Omilija svetog vladike Nikolaja Ohridskog i Žičkog.

Knjiga Mitropolita Antonija Bluma „Kako se suočiti sa bolešću“ predstavlja drugo, dopunjeno izdanje knjige „Život. Bolest. Smrt.“ koja je objavljena u izdanju Manastira Žiče 2016. godine.

Mitropolit Antonije, po profesiji lekar i teolog, svoje bogato životno, lekarsko i pastirsko iskustvo iznosi neposredno i iskreno, govoreći bez okolišanja o najvažnijim i najbolnijim pitanjima koja muče čoveka: kako se nositi sa bolom, fizičkim i duševnim, sopstvenim i onim koji muči onoga koga volimo, kako osmisliti stradanje i preobraziti ga u pozitivno životno iskustvo. Snažna, britka i otrežnjujuća, a ujedno očinski blaga i jevanđelski radosna, reč mitropolita Antonija savetuje, hrabri, ali i opominje da preispitamo svoj odnos prema životu, a naročito prema bližnjima. Poziva nas da sa hrišćanskom odgovornošću uzmemo na pleća breme bliske nam osobe suočene sa bolešću i blizinom smrti.