Књига бележи питања деце тинејџерског узраста, која су поставили блаженопочившем митрополиту Сисаније и Сијатисте Павлу. Његови одговори откривају његово искуство и посебан дар за комуникацију са младима, као и снажну љубав коју је увек испољавао у разговору са њима. У даљем тексту наводимо одломак из књиге.

У мојој парохији био је један млади стуеднт који је тврдио да је атеиста. У реду, дружили смо се. Једног дана смо шетали и разговарали. Одједном ми рече:

- Знаш, ја сам атеиста. 

- Твој проблем - рекох.

И наставио сам где сам стао. Он ме је поново прекинуо:

- Јеси ли чуо шта сам ти рекао?

Одговорио сам:

- Мислим да сам чуо. Рекао си ми да си атеиста, зар не?

- Да. 

- Па добро, одговорио сам ти. Ако хоћеш да будеш атеиста, мени то не смета.

Покушао сам да наставим разговор, али он је поново инсистирао. Трећи пут се направим изнервиран и кажем му:

- Опрости, можеш ли ми рећи кога се тиче твоја изјава? Бога? Ево, управо се силно забринуо јер не верујеш у Њега! А мени су се већ одсекла колена! Ако ти желиш да будеш атеиста, мени то не смета. Ако мислиш да ћу да те убеђујем да постанеш верник, на погрешна врата куцаш. Али, ако имаш нека питања о којима желиш да разговарамо, немој да ми глумиш самоувереност. Реци ми искрено: "Знаш, имам неке недоумице. Желим да разговарамо о неким стварима." Са радошћу ћу прихватити тај разговор. Али ако ми се ту фолираш и говориш: "Знаш, ја сам атеиста", могу једино да ти кажем да будеш то што јеси. Немам никакав проблем с тим.