Porodični život, Starac Pajsije Svetogorac

1. Pokajanija otverzi mi dveri: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glasovi osmi i šesti

2. Da ispravitsja: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas šesti

3. Ninje sili: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas peti

4. Aliluja: Se ženih: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas osmi

5. Čertog tvoj: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas treći

6. Grjadij Gospod k voljnoj strasti: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas prvi

7. Statija pervaja, / melos drevni, prepev monahinja Manastira Žiče, glas peti

8. Statija vtoraja, / melos drevni, prepev monahinja Manastira Žiče, glas peti

9. Statija tretija, / melos drevni, prepev monahinja Manastira Žiče, glas treći

10. Da molčit: / melos Jakova Protopsalta, prepev Nikolaja Triandafilova, glas peti

11. Voskresni Bože: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas sedmi

Strana: 482
Povez: tvrdi sa omotom
Pismo: ćirilica
Format: 15 x 21 cm
Godina izdanja: 2016

Strana: 376
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica
Format: 15,5 x 21 cm
Godina izdanja: 2008

Potresno svedočanstvo o hrabrim i odvažnim kćerima Srbija koje su branile obraz i čast svog naroda u Prvom svetskom ratu, o kojima je svetska štampa pisala sa divljenjem, a čuveni francuski generali, poput Franše D’Eperea, u njima videli veliku uzdanicu za odbranu od neprijatelja. Svetska štampa donosila je njihove slike na svojim naslovnim stranama i sa divljenjem izveštavala o junačkim podvizima velike Milunke Savić, srpske Jovanke Orleanke, i Sofije Jovanović, čuvene braniteljke Beograda.Antonije Đurić pripoveda nam o podvizima i junaštvu odvažne Vasilije Vukotić, ćerke serdar Janka Vukotića, Nataliji Bjelajac, hrabroj Slovenki koja je napustila rodni Maribor i pošla da brani srpsku zemlju. Tu su i priče o Marici Savić, Milosavi Perunović, Lenki Rabasović i mnogim drugim heroinama koje su preživele sve strahote Albanije i hrabro zakoračile na Solunski front, kako bi učestvovale u oslobađanju svoje voljene otadžbine….

Ja sam ih gledao i na ratištu, s puškom i bombom u ruci, i u bolnicama, u kojima su na materinske i sestrinske grudi privijale ranjene junake, i u povlačenju kroz neprohodne albanske gudure, gde se na nemoćne i slomljene bolom pucalo u leđa iz zaseda, i u kojima semasovno umiralo od gladi i zime… Gledao ih i divio im se! Ni straha, ni kolebanja, ni suza, ni uzdaha! Nije bilo žrtve koju one ne bi mogle da podnesu za svoju otadžbinu. To su odvažne kćeri Srbije, majke i sestre junaka sa Cera i Kolubare, mojih ratnih drugova, kojima je otadžbina bila preča od života i koje su, birajući između poniženja i smrti – izabrale smrt…
   - Anri Barbi, francuski književnik