Molitveni Krinovi, Jeromonah Kiprijan

Knjiga beleži pitanja dece tinejdžerskog uzrasta, koja su postavili blaženopočivšem mitropolitu Sisanije i Sijatiste Pavlu. Njegovi odgovori otkrivaju njegovo iskustvo i poseban dar za komunikaciju sa mladima, kao i snažnu ljubav koju je uvek ispoljavao u razgovoru sa njima.

Mladi su ga pitali sa iskrenim entuzijazmom, a on je odgovarao jednostavno, odmereno i duboko, u duhu i tonu koji podesćaju na mudrost i životno iskustvo svetih staraca, kako drevnih tako i savremenih. Kroz razgovore koje je osmislio i zabeležio Ilias Liamis, stičemo dragocene uvide u to kako da bolje pristupimo deci, tinejdžerima i mladima, koje često bez jasnog razloga gubimo.

Ovo je knjiga susreta mladih sa pravoslavnom duhovnošću kroz reči jednog blaženopočivšeg episkopa koji je svim srcem voleo Boga i mlade ljude. 

Blažena starica Makrina (u svijetu Marija Vasopulu), igumanija manastira Panagije Odigitrije blizu grada Volosa, duhovno je čedo starca Josifa Isihaste (+1959) i starca Jefrema Filotejskog (Arizonskog). Starica je više od trideset godina – od 1963. do 1995. rukovodila manastirom koji je osnovan po blagoslovu velikog starca Josifa Isihaste. Zadobila je mnogobrojne duhovne darove i udostojila se visokih duhovnih stanja.

Starica Makrina se upokojila u Nedelju svih Svetih, 22. maja /4. juna 1995. Nekoliko dana pred smrt stalno je viđala Bogorodicu u svojoj keliji. Iz njenog manastira izašle su monahinje koje su preporodile nekoliko grčkih manastira, a sestre iz tih obitelji poslate su u Ameriku. Starac Jefrem je sve vrijeme težio da naseli svoje manastire sestrama iz Portarije, jer su te monahinje prošle jedinstvenu duhovnu školu i bile su veoma duhovno iskusne. Danas u Grčkoj arhiepiskopiji Severne Amerike već ima 11 ženskih manastira i svaki od njih vodi poreklo od starca Josifa Isihaste.

Knjiga U slavu imena Božijeg: Čemu nas uči Sveti Nektarije Eginski predstavlja inspirativno delo koje istražuje učenja i život Svetog Nektarija Eginskog. Autori knjige naglašavaju Nektarijevu skromnost i poniznost, ističući kako je, uprkos progonima i poniženjima, ostao posvećen duhovnom putu.

Sveti Nektarije, opisan kao lekar duša, pruža utočište i ozdravljenje svima koji mu prilaze sa verom i ljubavlju. Ova knjiga ne samo da donosi nove priče o njegovoj svetosti i ljubavi kojom je oblikovao svet oko sebe, već i nudi azbučnik neprolaznih duhovnih pouka. Kroz Nektarijeve reči, čitaoci se podstiču na dublje razumevanje i sledbeništvo njegovog puta, jer njegova vera nije bila uzaludna pred Bogom.

Ovu molitvu prepodobnog Jefrema Sirina sveti Luka Krimski naziva molitvom čistog srca zato što se, kako veli, izlila iz savršeno očišćenog i svetog srca i iz uma prosvećenog Božjom blagodaću. Sveti Jefrem Sirin moli Boga da ga izbavi od svega što je poročno i Bogu mrsko i da ga udostoji vrlina.

***

„Vi znate da je ovo molitva prepodobnog Jefrema Sirina. O njoj sam vam već ponešto govorio.

Zašto naša sveta Crkva ovoj molitvi poklanja posebno mesto u bogosluženju i zašto se toliko puta ponavlja na bogosluženjima tokom Velikog posta?

Svakako ne bez razloga! Verujem da razlog srcem i sami osećate jer ova molitva, kao ni jedna druga, prodire u samo srce i čovek oseća njenu izuzetnu i jedinstvenu moć, njenu božansku moć. To je zato što se ova molitva izlila iz savršeno očišćenog i svetog srca i iz uma prosvećenog Božjom blagodaću, uma koji je postao pričasnik Hristovog uma. Otuda takva moć i takvo tajanstveno dejstvo ove čudesne molitve na hrišćansko srce.

Bez obzira što je veoma kratka, ona sadrži ogromno bogatstvo misli i osećanja, pa zato o bogatstvu te čudesne molitve treba često i govoriti..."

(Izvod iz knjige)

Strana: 384 

Povez: tvrdi

Pismo: ćirilica

Format: 17,6 x 25,0 cm

Godina izdanja: 2020

U ovoj knjizi, Starac Emilijan tumači žitije Svetog Nila Kalabrijskog i kroz tumačenje žitija pruža životvorne pouke monasima, kojima je knjiga i namenjena.

Žitije prepodobnog Nila Kalabrijskog, nazvanog Novi, najverovatnije je napisao jedan od njemu bliskih učenika. I pored toga, biograf nam ne daje podatke o godini rođenja ni upokojenja Prepodobnoga, niti druge konkretne datume. Na osnovu mermerne ploče, koju je iguman manastira Kriptoferi, Nikolaj, ugradio u kapelu posvećenu ktitorima, zaključujemo da se prepodobni upokojio 1004. godine. Prepodobni je, dakle, živeo između 10. i 11. veka. Prema drugoj glavi njegovog Žitija, rodio se u Risijanu Kalabrijskom, gradu koji je Presveta Bogorodica osobito štitila. Bio je dar Božiji roditeljima, koji su ga zauzvrat sa radošću prineli da služi u hramu Presvete Bogorodice. Naš Svetitelj naziva se Novi u odnosu na prepodobnoga Nila iz 5. veka, ali drevan je jer postoje mnogi noviji svetitelji, čak i ovde, u Svetoj Gori. Svetitelj je živeo prirodno i jednostavno, kao i svi drugi ljudi, ali je istovremeno imao i sposobnost da sluša glas Božiji. U liku njegovom vidimo čoveka koji želi da živi podvižnički život.


Na prvoj stranici knjige izdvojili smo jednu misao: „Monah je najjači čovek na celom svetu. Sve može da učini pomerivši samo prst. I demoni ga se plaše i Svetitelji mu služe; sve je u njegovim rukama. Ali može da postane i jedno nemoćno, anemično stvorenje. Šteta je da budemo takvi!“

Strana: 478
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica
Format: 16 x 21 cm
Godina izdanja: 2011