Ko slavi slavu njemu i pomaže: Hiljadu godina krsne slave u Srba: slava, verski običaji i ponašanje u crkvi - priručnik za svaku porodicu

Autor: Arhimandrit Emilijan

Prevod: Marina Veljković Đurović

Štampa: meki povez, 23cm

Strana: 304

Ovaj flajer na 8 strana sadrži kratak istorijat slavljenja slave u Srbiji i žitije Svete Petke.

Duga nije zaklon razvratnicima nego onima koji su zaslužili Božiju milost. Sveti Maksim Ispovednik, štaviše, govori da je "dugu postavio (Bog) da bismo razumeli da prijateljstvo Gospodnje prema nama predstavlja rat protiv naših protivnika". Bog je postavio Logosa kao dugu u oblak ovoga sveta da čovečanstvo ne bude više potopljeno vodom zla. Duga, drugim rečima, izobražava ovaploćenog Logosa, preko koga se ostvaruje zavet Boga sa ljudima. Savez Boga sa starozavetnim pravednikom i njegovim sinovima predstavlja večni savez mira između Boga i Crkve koju izobražava Nojeva barka. Duga, pak, jeste slika blagodatnog dejstva u dušama koje dolazi od Hrista - Sunca pravde. 

Sadržaj ove knjige čini osam zasebnih poglavlja, i to: Čovek-svet-Crkva u Liturgiji, Liturgija kao Domostroj Božji, Liturgija – Tajna Carstva Božijeg, Liturgija – Mali Vhod i Trisveta pesma, Liturgija Velikog Ulaska, O Anafori – Kanonu Evharistije, O Anafori – Epikleza i Liturgija – Pričešće. Još u ovoj knjizi postoji Dodatak: Evharistijska Eklisiologija.

O velikim ruskim piscima: Puškin, Gogolj, Turgenjev, Dostojevski, Tolstoj, Čehov, Bulgakov; iz pera ruskog sveštenstva: Jovan Šahovskoj, Konstantin Močuljski, Georgije Florenski, Pavle Evdokimov, Valerij Duhanjin…

Prevodilac: Marina Veljković
Broj strana: 390

Godina: 2019.

Ovo je knjiga o ljudima dostojnim patnje, koja im je, posle svega, podarila ono najčudesnije - susret sa Hristom, Sinom Čovečijim, Bogom koji razume bol, Bogom koga je bolelo dok je bio sa nama na zemlji i Koji zna kako da leči i teši.

Strana: 386 

Povez: tvrdi

Pismo: ćirilica

Format: 12,5 x 18,5 cm

Godina izdanja: 2021

Putevi pravoslavnog bogoslovlja u 20.veku neraskidivo su vezani za imena protejereja Georgija Vasiljeviča Forovskog (1893-1979) i protojereja Aleksandra Dimitrijeviča Šmemana (1921-1983).Florovski je, pre svega, bio poznat kao rodonačelnik neopatrističkog pravca u pravoslavnom bogoslovlju, dok se za Šmemana vezuje liturgijsko obnavljanje pravoslavnog crkvenog života u SAD i drugim zemljama. Ova knjiga otvara novu stranicu njihove stvaralačke biografije u periodu 1947. do 1955.godine, kada su im se putevi ukrstili.