Himne o raju, Sveti Jefrem Sirin

Strana: 488
Pismo: ćirilica
Format: 15 x 21 cm
Godina izdanja: 2013

Škola duhovnog uzrastanja po svetim starcima. Dodatak: mali rečnik pravoslavnog podvižništva.

Otačnik je knjiga očinstva – onog večnog i neprolaznog očinstva u svetu u kome su i očinstvo i majčinstvo prezreni i odbačeni od ljudi ogrezlih u zaborav Boga i samozaborav. Povratak u doba drevnog hrišćanstva, kada je Duh Sveti pokretao ljude na podvige koji nas i danas zapanjuju, pomaže nam da shvatimo koliko nam je Božje ljubavi i milosrđa potrebno da bismo, makar po smeru volje, ličili na naše duhovne pretke. Razgovarajte sa najvećim podvižnicima u istoriji Crkve, čitajući pouke Otačnika.

Blažena starica Makrina (u svijetu Marija Vasopulu), igumanija manastira Panagije Odigitrije blizu grada Volosa, duhovno je čedo starca Josifa Isihaste (+1959) i starca Jefrema Filotejskog (Arizonskog). Starica je više od trideset godina – od 1963. do 1995. rukovodila manastirom koji je osnovan po blagoslovu velikog starca Josifa Isihaste. Zadobila je mnogobrojne duhovne darove i udostojila se visokih duhovnih stanja.

Starica Makrina se upokojila u Nedelju svih Svetih, 22. maja /4. juna 1995. Nekoliko dana pred smrt stalno je viđala Bogorodicu u svojoj keliji. Iz njenog manastira izašle su monahinje koje su preporodile nekoliko grčkih manastira, a sestre iz tih obitelji poslate su u Ameriku. Starac Jefrem je sve vrijeme težio da naseli svoje manastire sestrama iz Portarije, jer su te monahinje prošle jedinstvenu duhovnu školu i bile su veoma duhovno iskusne. Danas u Grčkoj arhiepiskopiji Severne Amerike već ima 11 ženskih manastira i svaki od njih vodi poreklo od starca Josifa Isihaste.

Autor: Arhimandrit Amvrosije Jurasov
Prevod sa ruskog: sestrinstvo Manastira Žiče
Strana: 256
Format: meki povez, format C8

Putevi pravoslavnog bogoslovlja u 20.veku neraskidivo su vezani za imena protejereja Georgija Vasiljeviča Forovskog (1893-1979) i protojereja Aleksandra Dimitrijeviča Šmemana (1921-1983).Florovski je, pre svega, bio poznat kao rodonačelnik neopatrističkog pravca u pravoslavnom bogoslovlju, dok se za Šmemana vezuje liturgijsko obnavljanje pravoslavnog crkvenog života u SAD i drugim zemljama. Ova knjiga otvara novu stranicu njihove stvaralačke biografije u periodu 1947. do 1955.godine, kada su im se putevi ukrstili.