Bogosluženje, iščekivanje i viđenje Boga, novo i izmenjeno izdanje

Home
Izdavaštvo
Izdavaštvo Manastira Žiče
Bogosluženje, iščekivanje i viđenje Boga, novo i izmenjeno izdanje

Šifra proizvoda: SE002

800,00 RSD

Opis proizvoda

Autor: Arhimandrit Emilijan
Format: mek povez
Strana: 251

Detaljnije

Starac Emilijan nas poukama koje su objavljene u ovoj knjizi vodi kroz božansko bogosluženje „u duhu i istini“, u miru Hristovom. Sa neizrecivom sladošću u izrazu, sa jasnoćom i strahom Božijim, sa istinskim poznanjem liturgijskih tekstova, Svetoga Pisma, otaca i tumačenja Svete Liturgije, on nas uvodi u božansko bogosluženje i otvara nam vrata znanja o sveštenim bogoslužbenim rečima i liturgijskim obrascima. Jednom rečju, tajnovodi nas. Ovi tekstovi predstavljaju delo izvanrednog i neposrednog svešteničkog iskustva, „svetinju nad svetinjama“ i najveće dubine skrivene iza zavese njegovog svetog života.

Pogledajte i...

Ubaci u korpu
Ubaci u listu želja

Žene solunci govore

1.200,00 RSD

Potresno svedočanstvo o hrabrim i odvažnim kćerima Srbija koje su branile obraz i čast svog naroda u Prvom svetskom ratu, o kojima je svetska štampa pisala sa divljenjem, a čuveni francuski generali, poput Franše D’Eperea, u njima videli veliku uzdanicu za odbranu od neprijatelja. Svetska štampa donosila je njihove slike na svojim naslovnim stranama i sa divljenjem izveštavala o junačkim podvizima velike Milunke Savić, srpske Jovanke Orleanke, i Sofije Jovanović, čuvene braniteljke Beograda.Antonije Đurić pripoveda nam o podvizima i junaštvu odvažne Vasilije Vukotić, ćerke serdar Janka Vukotića, Nataliji Bjelajac, hrabroj Slovenki koja je napustila rodni Maribor i pošla da brani srpsku zemlju. Tu su i priče o Marici Savić, Milosavi Perunović, Lenki Rabasović i mnogim drugim heroinama koje su preživele sve strahote Albanije i hrabro zakoračile na Solunski front, kako bi učestvovale u oslobađanju svoje voljene otadžbine….

Ja sam ih gledao i na ratištu, s puškom i bombom u ruci, i u bolnicama, u kojima su na materinske i sestrinske grudi privijale ranjene junake, i u povlačenju kroz neprohodne albanske gudure, gde se na nemoćne i slomljene bolom pucalo u leđa iz zaseda, i u kojima semasovno umiralo od gladi i zime… Gledao ih i divio im se! Ni straha, ni kolebanja, ni suza, ni uzdaha! Nije bilo žrtve koju one ne bi mogle da podnesu za svoju otadžbinu. To su odvažne kćeri Srbije, majke i sestre junaka sa Cera i Kolubare, mojih ratnih drugova, kojima je otadžbina bila preča od života i koje su, birajući između poniženja i smrti – izabrale smrt…
- Anri Barbi, francuski književnik