"Dete moje..." Koji naslov bi više priličio ovoj knjizi, ispunjenoj rečima očinske ljubavi? Koji drugi naslov bolje opisao tugu, muku i brigu jednog mitropolita za hiljade mladih koje je upoznao? Koji drugi bi mogao lakše dopreti do tebe, dragi čitaoče, da odagna svaku sumnju da se blaženopočivši mitropolit Sisanije i Sijatiste Pavle obraća tebi lično, bio ti mlad čovek koji traži svoj put, ili roditelj koji s ljubavlju odgaja svoje dete?

Dijalog je način života! Razgovaram – zašto? Zato što drugi postoji! I tog drugog sam odabrao da živim sa njim, a i on je slobodno izabrao da živi sa mnom. Poštujem njegovu slobodu...

Razgovaram jer mu verujem. Verujem njegovoj ličnosti, verujem njegovoj istini, verujem njegovoj ljubavi. Ne plašim ga se, ne plašim se njegovog mišljenja, ne plašim se čak ni njegovog protivljenja, jer upravo u tome je njegova sloboda – da bude svoj i da može da živi sa mnom, ali da ostane drugačiji od mene! Razgovaram, dakle, jer očekujem da njegovo viđenje sveta obogati moje, da saznam više o životu, o svetu, o našem odnosu.

Kroz dijalog prihvatamo da ni u čemu nismo sasvim dovoljni sami sebi. Ko može reći da zna sve? Ko može reći da i drugi nema nešto dragoceno za nas? Šta bi mogao biti temelj ljubavi ako ne mogućnost da se međusobno dopunjujemo u svim oblastima i na svim nivoima?